Žene i fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost doprinosi fizičkom i mentalnom blagostanju žena, a već 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno donosi značajne koristi po zdravlje žena. Tipična fizička aktivnost umerenog intenziteta je žustro pešačenje, koje se široko preporučuje jer se radi o bezbednoj, svima pristupačnoj aktivnosti. Intenzivnije aktivnosti poput igranja fudbala, basketa, intenzivnih fitnes programa, vožnje planinskog bicikla i sl. mogu doneti veće koristi po zdravlje, ali je za pojedine grupe stanovništva, npr. trudnice, starije osobe, osobe koje boluju od hroničnih bolesti i sl. potrebna prethodna konsultacija sa lekarom.
Za decu i mlade preporučuje se najmanje 60 minuta svakog dana, pri čemu u oba slučaja, najveći deo fizičke aktivnosti treba da budu tzv. aerobne aktivnosti koje ritmički angažuju velike mišićne grupe, dužeg su trajanja i dovode do pojačanog rada srca i otežanog disanja (pešačenje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla ili rolera, veslanje i sl.). Ove aktivnosti su veoma korisne za srce, pluća, krvne sudove i kontrolu telesne težine.
Pored toga, potrebno je 2-3 puta nedeljno upražnjavati vežbe jačanja (sklekovi, “trbušnjaci”, vežbe sa bučicama i sl.) i istezanja, dok se vežbe ravnoteže posebno preporučuju starijim ženama (hodanje po liniji, stajanje na jednoj nozi, propinjanje na prste, marširanje u mestu i sl.).
Više fizičke aktivnosti, donosi veće koristi po zdravlje. Kad god je to moguće, treba izbegavati dugotrajne periode sedenja, a u slobodno vreme, ispred ekrana (tv, računar, video igrice i sl.) ne bi trebalo provesti duže od 2 sata. U fizičku aktivnost ne spada samo trening u fitnes centru ili sportskom klubu, već i kretanje u sklopu svakodnevnih aktivnosti, npr. vožnja bicikla do posla, aktivna igra na dečjem igralištu, šetnja sa psom, rad u bašti i drugo. Pasivne aktivnosti poželjno je postepeno zameniti fizičkom aktivnošću, koja donosi višestruke koristi.
Fizički aktivne žene žive duže i kvalitetnije, imaju više energije i bolje su raspoložene.
Redovna fizička aktivnost poboljšava mišićnu snagu i izdržljivost, jača kosti i tako sprečava pojavu osteoporoze, odnosno, gubitak koštane mase i gustine, koji posebno pogađa žene u menopauzi. Snažne i zdrave kosti nisu podložne prelomima i zato je neophodno održavati fizičku aktivnost tokom celog života.
Fizički aktivne žene su lepe i zdrave: imaju bolje držanje tela, zdraviju telesnu kompoziciju (manje masti, više mišića), manje su sklone gojaznosti, imaju zdravije srce, pluća i krvne sudove, kao i manji rizik od razvoja dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
Postoje dokazi da redovno vežbanje štiti od pojedinih kancera (debelog creva, grudi, bubrega, materice, prostate), doprinosi reproduktivnom zdravlju i prevenciji i tretmanu lubmalnog bola koji pogađa veliki broj žena.
Fizička aktivnost pomaže ženama da se nose sa svakodnevnim stresom i hroničnim umorom, kao i depresijom i anksioznošću, kojima su sklonije od muškaraca.
Učestvovanje u fizičkoj aktivnosti, posebno u prirodi, sa prijateljima i porodicom, važno je za psihičko blagostanje žene, donosi mnogo pozitivnih emocija, zabavu i uživanje. Aktivne osobe imaju više samopouzdanja, zadovoljnije su sobom i svojim fizičkim izgledom, imaju bolji san.
Mlade osobe su pažljivije, budnije i bolje uče kada su fizički aktivne, dok je za starije fizička aktivnost posebno važna jer usporava kognitivno opadanje, smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i demencije. Starije osobe koje se i dalje bave fizičkom aktivnošću, zdravije su od neaktivnih vršnjaka, mobilnije, samostalnije, sa boljim socijalnim kontaktima.
Veoma je važno ohrabrivati i podržavati devojčice i adolescentkinje da budu fizički aktivne i bave se sportom, bez obzira na takmičarski nivo i rezultate. Sport za sve može osnažiti devojčice tako što razvija socijalne veštine (timski rad, radna etika, liderstvo, donošenje odluka, fer-plej), samanjuje socijalnu isključenost i usamljenost u svim uzrasnim grupama.
Devojčice i adolescentkinje koje su fizički aktivne i bave se sportom, manje su sklone rizičnim ponašanjima, imaju bolji uspeh u školi i veće akademske aspiracije. Sport doprinosi razvoju liderskih veština, disciplini i postavljanju ciljeva, što je velika korist za žene, posmatrano u celoživotnoj perspektivi.
Prof. dr Višnja Đorđić
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
Lovćenska 16, Novi Sad
